ПОДСЈЕТНИК...На данашњи дан 12. априла 1852. године свијет је угледао Петар Убавкић, „први вајар обновљене Србије"

На данашњи дан 12. априла 1852. године свијет је угледао Петар Убавкић, „први вајар обновљене Србије; рођен у Београду, студирао у Минхену и Риму; био средњошлолски наставник и умро у Београду [1910].

Највише вајао бисте у веристичком духу, од којих су најбоље и најпознатије Ђуре Даничића, Вука Караџића, кнеза Милоша и краља Александра Обреновића; позната му је и група фигура 'Рањени заставник'.“ („Мала енциклопедија Просвета“, Том 3,  Београд, 1986, стр. 661).

У тексту „Косанчићев венац“, објављеном у „Политикином забавнику“, број 2892 од 13.7.2007. године, на стр. 45. Милица Петровић пише: „Цела улица Косанчићев венац добила је име по кући трговца Трајковића. Саграђена је крајем 19. века, а у средишњем делу налази се заобљена ниша у коју је 1895. године постављено попрсје Ивана Косанчића с кацигом на глави и у витешком оклопу. Статуу је израдио Петар Убавкић, први вајар обновљене Србије. У овој кући сада живи породица чији преци већ три деценије бораве на Косанчићевом венцу, а домаћини кажу да не би мењали свој дом ни за кућу у Паризу.“

Овај подсјетник је илустрован фотографијом Убавкићеве статуе Ивана Косанчића, коју је снимио Дејан Мраовић, а за боље упознавање духа дијела старог Београда названог према легендарном косовском јунаку требало би прочитати и роман Слободана Селенића „Пријатељи са Косанчићевог венца 7“ (БИГЗ, Београд, 1983).

Емисија о Косанчићевом венцу из серијала „Разголићени град“ РТС-а, чији сценарист и наратор је Бојан Босиљчић, може се погледати на јутјуб-адреси: https://www.youtube.com/watch?v=zyUtBOIxWk0.

Дванаестог априла 1913. године рођен је џез-музичар Лајонел Хемптон, „амерички вибрафонист, клавирист, бубњар и вођа оркестра... Лајонел Хемптон је први музичар-импровизатор који је почео да користи вибрафон. Он је изузетно вешт у парафразирању и обдарен је  веома истакнутим смислом за свинг. Маљицама постиже богату и кристално јасну сонорност, ударајући снажно плочице инструмента у брзом темпу, док их у лаганом милује. На клавиру свира техником вибрафона и у високом регистру импровизује с два прста. Као солист на бубњевима такође је веома добар и на њима постиже све ритмичке могућности. Лајонел Хемптон је сценски музичар коме нема премца и успешан је певач, тако да се његов полет преноси и на музичаре и на слушаоце...“ (Франк Тено: „Речник џеза“, „Вук Караџић-Ларус“, Београд, 1980, стр. 145-146). Хемптон је умро 2002. године.

Пишући о Београдском џез-фестивалу (новембар 1979) у тексту „Кроз иглене уши“, штампаном у његовој књизи „Ћути и пливај даље“ („Народна књига“, Београд, 1983, стр. 54-55), Милан Влајчић је написао и сљедеће: „Завршне вечери фестивала догодило се нешто незамисливо: напоредо са првим београдским гостовањем Великог оркестра легендарног Лајонела Хемптона у Дому синдиката, Концертна дирекција Загреба приредила је у спортској хали 'Пинки' коцерт чувеног џез-рок квартета Меклафлин-Кобем-Брус-Голдберг. Ако се месецима у граду не одржи ни један концерт џез-музике, а онда се истовремено приреде два концерта са тако изазовним извођачима, то може да делује као спрдња са публиком, неодговорно понашање организатора. Показало се да публике има напретек: у 'Пинкију' је око пет хиљада слушалаца више стајало него седело, а две хиљаде је испунило Дом синдиката. Љубитеље музике не треба стављати пред непотребна искушења, али је пријатно сазнање да је седам хиљада људи у овом граду спремно да за музички доживљај плати не баш јефтине улазнице (150 и 200 динара).“

Фотографија на којој је дугосвирајућа плоча Lionel Hampton & his Giants of Jazz 1979 „Hamp in Haarlem“ (лиценцно издање ПГП РТБ, изворно издање Timeless Records, a division of Wim Wigt Productions, Wageningen, Holland) илуструје данашњи подсјетник, а нумера „Hamp’s Boogie Woogie“ може се послушати на јутјуб-локацији: https://www.youtube.com/watch?v=pUWu0ba5qDU.

Жозефина Бeкер, француска пјевачица и плесачица америчког поријекла, умрла је на данашњи дан 1975. године. У причи „Наши универзитети“ („Београд за почетнике“, „Народна књига“, Београд, 1983, стр. 8) Богдан Тирнанић пише: „Пре рата је то била комплетна кућа забаве. У подруму се налазио бар, на крову зграде постојала је летња тераса, а две дворане служиле су, осим за приказивање филмова, различитим другим садржајима: играле су се ту оперете и остали комади са певањем и пуцањем, док је посебно остало запамћено гостовање Жозефине Бекер. О великом утиску који је њена игра у костиму од банана оставила на тадашњи Београд причао нам је лично ондашњи власник биоскопа, допуштајући да наслутимо како је било нешто између њега и тамнопуте певачице; последњи Жозефинин долазак у Београд, пре петнаестак година, прилично га је ражалостио јер није имао пристојно одело да оде на њен концерт, приређен, иначе, у добротворне сврхе. У кафани 'Грмеч' тај је стуб-оснивач наше модерне културе био познат као чика Драги и по њему су се навијали часовници: стизао је у локал тачно пет минута после завршетка ноћне емисије 'Глас Америке' за југословенске слушаоце. Никада није тражио да му платите шприцер; сматрао је да сте господин који не заборавља своје дужности.“

Фотографија Жозефине Бекер, преузета са портала kurir.rs, такође илуструје овај текст, а на јутјуб-адреси: https://www.youtube.com/watch?v=H46uf5-Way0, може се погледати њен наступ.

Шпанска оперска пјевачица Монсерат Кабаље рођена је 12. априла 1933. године. На данашњи дан 1938. умро је руски оперски пјевач Фјодор Иванович Шаљапин, а 1941. године, погинуо је Владимир Ћоровић, српски историчар.