ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „ШЕТАЧИ ДУГОМ – ПУПИН, ТЕСЛА, МИЛАНКОВИЋ“ У ДОБОЈСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ
- Детаљи
- Датум последње измене среда, 30 април 2025 06:37
- Објављено среда, 30 април 2025 06:25
Аутор: Аница Нарић
У Народној библиотеци Добој, поводом обиљежавања 90 година од смрти Михајла Пупина, отворена је изложба под називом „Шетачи дугом – Пупин, Тесла, Миланковић“. Аутор је Аница Нарић, библиотекар савјетник, а кроз поставку посјетиоци се могу упознати са животом и радом ових пјесника науке.
Сва три изумитеља дала су велики допринос науци. Чувени Пупинови калемови омогућили су пренос телефоније на велике раздаљине, а Пупинов значај Пупинов огледа се и у области радиотехнике и рендгенологије. Никола Тесла открио је обртно магнетно поље те наизмјеничне струје, док је Миланковић, први доктор техничких наука код Срба, осим инжењерског рада, чувен по реформи Јулијанског календара, коју је предложио 1923. године на Конгресу православних цркава у Цариграду, као и по својој теорији ледених доба.
Осим на пољу проналазаштва, истакли су се и на књижевном пољу, оставивши нам своје аутобиографије, односно мемоаре. Пупин је добитник Пулицерове награде за аутобиографију „Са пашњака до научењака“, чије је скраћено издање тада постало дио школске лектире у САД. Прво издање овог његовог дјела на српском језику, које је издала Матица српска 1929. године, дио је изложбене поставке, а припада, уз још неке изложене публикације, фундусу Старе и ријетке књиге Народне библиотеке Добој.
Михајло Пупин је рођен у банатском селу Идвору. Да би сачувао везу с завичајем, додао је себи у Америци средње име Идворски. Школовао се на Колумбија универзитету, а у Европи у Кембриџу и Берлину. Био је 40 година професор Универзитета Колумбија.
Никад није заборављао своје поријекло. По завршетку Првог свјетског рата помагао је обнављање српских цркава и институција културе. Властитим средствима обновио је Народни дом у Идвору. Умро је у Њујорку 12. марта 1935. године.
У Америци је до већине открића дошао и Никола Тесла. Школовао се у родном Смиљану, затим Госпићу, Карловцу, Грацу и Прагу. За вријеме боравка у Европи, прије одласка за Америку, радио је у Марибору, Будимпешти, Паризу и Стразбуру.
Умро је у хотелу Њујоркер у Њујорку 1943. године. Дирљив говор на радију приликом комеморације читао је градоначелник Њујорка Фјорело Ла Гвардија, истичући да је умро сиромашан, а да је био један од најкориснијих људи који су икада живјели.
По Тесли је постхумно добила име јединица магнетне индукције у Међународном систему мјера.
Милутин Миланковић био је у дужем временском периоду потпредсједник Српске академије наука, а НАСА га је сврстала у 15 најзначајнијих научника свијета. Аутор је бројних радова из примијењене математике, климатологије и астрологије, а писац је и приједлога да се Тесла прими за редовног члана Српске краљевске академије.
Студирао је на Бечкој политехници. Године 1909. дошао је у Београд као предавач на Београдски универзитет на Катедру за примијењену математику. У својим мемоарима дотакао се и хапшења од стране аустроугарске власти у Даљу и боравка у логору у Нежидеру, а приказао нам је и атмосферу Осијека, Беча и Београда у времену чији је свједок био.
Један кратер на Марсу носи име овог славног научника.
Своју библиотеку и лични архив Миланковић је оставио Српској академији наука.
Изражавамо захвалност свима који су својим присуством увеличали овај културни догађај, као и ученицима ЈУ Гимназије „Јован Дучић“ и средњих стручних школа из Добоја.
