Народна библиотека Добој

  • Почетна
  • Контакт
  • Питајте библиотекара
  • Мапа сајта
  • Јавне набавке
  • Електронски каталог
  • Почетна
  • О нама
    • О библиотеци
    • Историјат
  • Активности
    • Промоције
    • Књижевне вечери
    • Радионице
    • Посјете
    • Изложбе
    • Час у библиотеци
    • Причо представа
    • Упис првачића
    • Остало
    • Читање наглас
    • Дјечија недјеља
    • Семинар
  • Одјељења
    • Одјељење за одрасле читаоце
    • Одјељење за дјецу
    • Матична служба
    • Служба за обраду књижне грађе
    • Читаоница за периодику
    • Одјељење за програме из културе
  • Услуге
    • Позајмљивање књига
    • Читаоница
  • Новости
  • Завичајна збирка
    • Основни подаци
    • Дигитализација
  • Издавачка дјелатност
    • Часопис Значења
    • Значења 73
    • Публикације
  • Фото
Народна библиотека ДобојЕлектронски каталог Претраживање електронског каталога (Cobiss) Народне библиотеке Добој.
Народна библиотека ДобојНОВО! Ускоро на нашем сајту! Дигитална збирка Народне библиотеке Добој. 
Народна библиотека ДобојПратите дешавања у библиотеци на нашој званичној  Facebook страници. Постаните наш пријатељ!
Радно вријемеВидео садржај и актуелности можете погледати на званичном Youtube каналу.
  • Позивамо вас на отварање изложбе под називом „Стрипови и илустрације Борислава Маљеновића“, коју је приредио Драган Мићић, библиотекар савјетник Народне библиотеке Добој. Read More
  • Како се то од читања расте, како настаје илустрована књига, а како филм? Да ли дјеца проводе више времена играјући игрице или читајући књиге? О овим и сличним питањима награђивана књижевница за дјецу Јасминка Петровић јуче је у нашој Библиотеци разговарала путем онлајн сусрета са дјецом основношколског узраста, а чији… Read More
  • Данас смо се дружили (а то код нас увијек значи да смо читали, разговарали, учили и смијали се) са дјецом 1-5. разреда из Костајнице и Грапске.Читали смо причу "Крилата деца", Срђана Драгојевића, у којој се налази много идеја које могу бити корисне за дјецу која желе да учествују у нашем… Read More
  • Поводом 2. априла, Међународног дана књижевности за дјецу Тема: ДА ИМАМ КРИЛА Напиши пјесму/кратку причу или нацртај/насликај како би изгледао твој дан када би имала/о крила! На полеђини цртежа/слике или испод пјесме/приче напиши име, презиме, разред ,школу и број телефона и све донеси у Народну библиотеку Добој на дјечје одјељење… Read More
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Десет најчитанијих наслова: новембар 2021

         

ПОЗИВ АУТОРИМА ЗА САРАДЊУ

ObavještenjeЧасопис Значења

Позивамо све заинтересоване ауторе и сараднике, да нам доставе своје радове за нови број часописа „Значења“! Радове можете слати путем мејла на адресу редакције Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.  или поштом на адресу Народна библиотека Добој, Видовданска 1, 74000 Добој, са назнаком „За Значења”!

Позив је отворен до 30. априла 2022. године!

Преузмите Значења број 73 у пдф формату. 

Реконструкција библиотеке

Rekonstrukcija biblioteke

ПОДСЈЕТНИК...На данашњи дан, 31. марта 1876. године, рођен је Борисав-Бора Станковић

На данашњи дан, 31. марта 1876. године, рођен је Борисав-Бора Станковић, „приповедач, романсијер и драмски писац, творац првог српског модерног романа, и један од најзначајнијих стваралаца српске књижевности.

Рођен у Врању, школовао се у родном граду, Нишу и Београду, где је завршио студије права. Био је цариник, порезник, контролор државне трошарине и чиновник Министарства просвете. У Првом светском рату приликом повлачења српске војске, као референт Министарства просвете, био је задужен да пренесе мошти Стефана Првовенчаног у Пећ, и по обављеном задатку отишао је у Црну Гору, где је после пада Цетиња интерниран у заробљеништво, у Дервенту, али је убрзо ослобођен захваљујући залагању Косте Хермана. Као творац модерне српске прозе Станковић је у националну књижевност увео низ значајних новина у грађењу ликова (понирањем у њихов душевни и чулни живот), приповедачком поступку (комбинујући неколико перспектива) као и обиље нових утисака (успешно дочаравајући језичким средствима нијансе боја, светлости, сенке), доживљаје телесног и друго, што је посебно дошло до изражаја у роману 'Нечиста крв' (1910) с којим почиње модерно раздобље у развоју српске прозе. У потпуности окренут сликању људи, обичаја и друштвених односа родног краја. Станковићу припада и заслуга што је у српску књижевност увео свет градске, старобалканске културе, са Врањем као њеним најзначајнијим средиштем. У својој најпознатијој драми 'Коштана', која и данас ужива велику популарност код позоришне публике, Станковић је у познатом 'жалу за младост' на јединствен начин спојио универзалну тему човекове немоћи пред пролазношћу с оријенталним схватањем лепоте и живота. У његове такође значајне књиге спадају: 'Из старог јеванђеља', 'Стари дани', Божји људи' (приповетке), 'Драме', 'Газда Младен', 'Певци' (недовршени романи). Умро је у Београду, [1927]. Једна од значајнијих књижевних награда која се додељује најбољим прозним ствараоцима у Србији носи његово име. („Енциклопедија Британика : сажето издање : С“, Београд, 2005, стр. 146).“

Интернацију Боре Станковића у Великом рату истраживао је добојски публициста Душан Паравац (1930-2004), дугогодишњи новинар сарајевског „Ослобођења“. У књизи „Добојски логор“, која је 2002. године објављена у издању Народне библиотеке Добој, он пише: „Књижевник Боривоје Јевтић у тексту о патњама у добојском логору поменуо је да је у њему био заточен и истакнути српски писац Борисав Станковић. У својим записима под насловом 'Аутобиографске белешке, 1917' (Сабрана дела, књига шеста, Београд, 1983) писац Борисав Станковић говори, поред осталог, о тортури коју је доживио на путу из Подгорице преко Босне у Београд. У Дервенти је са групом Срба скинут с воза ('полуинтерниран'). На срећу, одмах су га препознали 'тамошњи интелектуалци и код полицијских власти издејствовали да се живот у затвору олакша'. У тој књизи (стр. 324) објављено је занимљиво свједочанство др Душана Мандића, тамошњег (дервентског) љекара, који је пружао помоћ интернирцима. Доктор Мандић је записао: 'Стање у коме су се интернирци налазили било је тешко и претешко; морално сломљени уништењем Србије, растављени од својих најдражих, остављених под туђином или загубљених у бежанији, не знајући да ли су живи, физички изморени вишедневним бежањем пред непријатељем па после дуготрајним транспортовањем до Дервенте, промрзли и завашљевљени, у хладним и мрачним магазама, патили су као Христос... Да ли је то било у Добоју или у сусједној Дервенти, не зна се сигурно, али је сигурно то да је конфидентски систем окупатора био свугдје исти, и у великом логору у Добоју, и у можда неком помоћном у Дервенти... У затвору су му помагали и професор Стево Марковић, као и др Перовић.“ (стр. 34-35).

Као илустрација за овај подсјетник послужио је факсимил фотографије освећења нове цркве, спомен костурнице и споменика жртвама Добојског логора (1915-1918), која је снимљена 18. септембра 1938. године. То је први снимак Добоја из ваздуха, односно из авиона.

На данашњи дан рођени су аустријски композитор Франц Јозеф Хајдн (1732) и француски филозоф, математичар и физичар Рене Декарт (1596), познат по изреци „Cogito ergo sum“ – „Мислим, дакле постојим“, а умро је новинар и књижевник Егон Ервин Киш (1948), један од твораца модерног новинарства.

У личној библиотеци Данијела Конзанија, добојског библиофила, похрањена је Декартова „Расправа о методи“, коју је 1923. године у Београду штампала „Млада Србија“, чијом насловном страном је такође илустрован данашњи подсјетник.

Влада Републике Српске

Веб: vladars.net
Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 339 102

Министарство просвјете и културе

Веб: vladars.net
Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 338 461

НУБ Републике Српске

Веб: nub.rs
Јеврејска 30
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 215 866

Градска управа ДОБОЈ

Веб: doboj.gov.ba
Хиландарска 1
74000 Добој

Тел: +387 53 224 130

  • Почетна
  • Контакт
  • Питајте библиотекара
  • Мапа сајта
  • Јавне набавке
  • Електронски каталог

Bibliooteka doboj Facebook logo