ПОДСЈЕТНИК...На данашњи дан, 31. марта 1876. године, рођен је Борисав-Бора Станковић

На данашњи дан, 31. марта 1876. године, рођен је Борисав-Бора Станковић, „приповедач, романсијер и драмски писац, творац првог српског модерног романа, и један од најзначајнијих стваралаца српске књижевности.

Рођен у Врању, школовао се у родном граду, Нишу и Београду, где је завршио студије права. Био је цариник, порезник, контролор државне трошарине и чиновник Министарства просвете. У Првом светском рату приликом повлачења српске војске, као референт Министарства просвете, био је задужен да пренесе мошти Стефана Првовенчаног у Пећ, и по обављеном задатку отишао је у Црну Гору, где је после пада Цетиња интерниран у заробљеништво, у Дервенту, али је убрзо ослобођен захваљујући залагању Косте Хермана. Као творац модерне српске прозе Станковић је у националну књижевност увео низ значајних новина у грађењу ликова (понирањем у њихов душевни и чулни живот), приповедачком поступку (комбинујући неколико перспектива) као и обиље нових утисака (успешно дочаравајући језичким средствима нијансе боја, светлости, сенке), доживљаје телесног и друго, што је посебно дошло до изражаја у роману 'Нечиста крв' (1910) с којим почиње модерно раздобље у развоју српске прозе. У потпуности окренут сликању људи, обичаја и друштвених односа родног краја. Станковићу припада и заслуга што је у српску књижевност увео свет градске, старобалканске културе, са Врањем као њеним најзначајнијим средиштем. У својој најпознатијој драми 'Коштана', која и данас ужива велику популарност код позоришне публике, Станковић је у познатом 'жалу за младост' на јединствен начин спојио универзалну тему човекове немоћи пред пролазношћу с оријенталним схватањем лепоте и живота. У његове такође значајне књиге спадају: 'Из старог јеванђеља', 'Стари дани', Божји људи' (приповетке), 'Драме', 'Газда Младен', 'Певци' (недовршени романи). Умро је у Београду, [1927]. Једна од значајнијих књижевних награда која се додељује најбољим прозним ствараоцима у Србији носи његово име. („Енциклопедија Британика : сажето издање : С“, Београд, 2005, стр. 146).“

Интернацију Боре Станковића у Великом рату истраживао је добојски публициста Душан Паравац (1930-2004), дугогодишњи новинар сарајевског „Ослобођења“. У књизи „Добојски логор“, која је 2002. године објављена у издању Народне библиотеке Добој, он пише: „Књижевник Боривоје Јевтић у тексту о патњама у добојском логору поменуо је да је у њему био заточен и истакнути српски писац Борисав Станковић. У својим записима под насловом 'Аутобиографске белешке, 1917' (Сабрана дела, књига шеста, Београд, 1983) писац Борисав Станковић говори, поред осталог, о тортури коју је доживио на путу из Подгорице преко Босне у Београд. У Дервенти је са групом Срба скинут с воза ('полуинтерниран'). На срећу, одмах су га препознали 'тамошњи интелектуалци и код полицијских власти издејствовали да се живот у затвору олакша'. У тој књизи (стр. 324) објављено је занимљиво свједочанство др Душана Мандића, тамошњег (дервентског) љекара, који је пружао помоћ интернирцима. Доктор Мандић је записао: 'Стање у коме су се интернирци налазили било је тешко и претешко; морално сломљени уништењем Србије, растављени од својих најдражих, остављених под туђином или загубљених у бежанији, не знајући да ли су живи, физички изморени вишедневним бежањем пред непријатељем па после дуготрајним транспортовањем до Дервенте, промрзли и завашљевљени, у хладним и мрачним магазама, патили су као Христос... Да ли је то било у Добоју или у сусједној Дервенти, не зна се сигурно, али је сигурно то да је конфидентски систем окупатора био свугдје исти, и у великом логору у Добоју, и у можда неком помоћном у Дервенти... У затвору су му помагали и професор Стево Марковић, као и др Перовић.“ (стр. 34-35).

Као илустрација за овај подсјетник послужио је факсимил фотографије освећења нове цркве, спомен костурнице и споменика жртвама Добојског логора (1915-1918), која је снимљена 18. септембра 1938. године. То је први снимак Добоја из ваздуха, односно из авиона.

На данашњи дан рођени су аустријски композитор Франц Јозеф Хајдн (1732) и француски филозоф, математичар и физичар Рене Декарт (1596), познат по изреци „Cogito ergo sum“ – „Мислим, дакле постојим“, а умро је новинар и књижевник Егон Ервин Киш (1948), један од твораца модерног новинарства.

У личној библиотеци Данијела Конзанија, добојског библиофила, похрањена је Декартова „Расправа о методи“, коју је 1923. године у Београду штампала „Млада Србија“, чијом насловном страном је такође илустрован данашњи подсјетник.