Сектор завичајне збирке и заштите културних добара

Датум креирања: среда, 04 јануар 2017 11:43

 

Основни подаци

Завичајна збирка као corpus separatum у народним библиотекама обухвата разноврсне облике библиотечке грађе, од хемипубликација, преко штампаних књига и периодике до некњижне грађе (од фотографија, плаката и позивница до електронских публикација).

Рад на образовању и употпуњавању завичајне збирке захтијева комплексан приступ уз спровођење исцрпних истраживања културно-историјског насљеђа и различитих видова презентације завичајног фундуса.

Истраживачки поступак приликом рада на ретроспективном прикупљању завичајне библиотечке грађе често изискује пуно труда и времена, али причињава и задовољство када се, макар и у основним цртама, расвијетле или открију неки догађај, појава или личност.

Завичајна збирка у Народној библиотеци Добој конституисана је 1978. године, с циљем да прикупља библиотечку грађу о Добоју и његовој околини. Велики допринос утемељењу овог посебног фонда дали су некадашњи радници добојске Библиотеке: Али Фарук Бисер, Аска Балалић, Јозефина Даутбеговић и Милијана Рађа.

У Народној библиотеци Добој Сектор завичајне збирке и заштите културних добара дјелује као самостална организациона јединица, у којој су обједињени послови везани за организовање и вођење посебних збирки и заштите културних добара.

Правни оквир за уређење посебних збирки у народним библиотекама садржан је у члану 4 и члану 53, ст. 3 и 4 Закона о библиотечко-информационој дјелатности („Службени гласник Републике Српске“, број 44/16 и 62/18).

 

Организација и структура

Завичајни збирка је формирана на основу принципа завичајне припадности издавача, штампарије, аутора или теме публикације Граду (обавезно), односно регији Добој (селективно), и обухвата:

 

Основни критеријум за физичко уређење завичајне збирке је према врсти библиотечке грађе, те њену структуру чине:

 

У оквиру Сектора завичајне збирке и заштите културних добара организоване су и остале посебне збирке Народне библиотеке Добој:

 

Као посебне библиотечке цјелине у склопу Збирке старе и ријетке књиге чувају се Библиотека Данијела Конзанија, Библиотека породице Рап и Добојска школска спомен-библиотека.

 

Библиотека Данијела Конзанија представља репрезентативан примјер за поимање потреба, навика и укуса добојске читалачке публике тридесетих година прошлог вијека.

 

Библиотека породице Рап  представља поуздан узорак на основу кога се може пратити начин формирања породичних библиотека на овом простору, у првој половини двадесетог вијека.

 

Добојску школску спомен-библиотеку чине јединице библиотечке грађе које су некад припадале фондовима школских библиотека у Добоју, у временском слиједу од 1886. до краја шездесетих протеклог вијека, а које имају културно-историјски значај и снагу доказног средства изражену кроз могућност документовања развоја државних школа у граду Добоју и континуитета библиотека у њиховом саставу.

 

Обрада библиотечке грађе

Обрада библиотечке грађе посебних збирки врши се у складу с међународним стандардима који важе  за сваку врсту грађе понаособ. Каталошко-библиографски опис је детаљан, уз максимално коришћење подручја напомена, у које се уносе и сви нетипични подаци о конкретном примјерку и фонду, уколико могу бити занимљиви и корисни  потенцијалним истраживачима.

 

Информациони инструменти

Као информациони инструменти посебних збирки у оквиру Сектора устројени су лисни или штампани каталози:

     

Монографске публикације без обзира којој посебној збирци локацијски припадају заступљене су и у електронском каталогу базе Публико 2004».

 

Презентација и популаризација збирки

Представљање збирки у сврху популаризације врши се кроз: организовање тематских изложби библиотечке грађе, издавање тематских публикација, објављивање тематских стручних радова, предавања на стручним скуповима, објављивање прилога о збиркама у штампаним и електронским медијима и интернет-презентацију Народне библиотеке Добој (www.bibliotekadoboj.com).

 

Заштита културних добара

Систем заштите и коришћења старе и ријетке књиге као културног добра у Републици Српској, као и услови за обављање дјелатности у оквиру њене заштите, уређени су Законом о културним добрима („Службени гласник Републике Српске“, број: 11/95 и 103/08).

О раду Српске народне читаонице у Добоју сачувано је мало података, јер је њен фонд систематски уништен у току Првог и Другог свјетског рата. У збиркама Народне библиотеке Добој пронађена је само једна књига за коју се са сигурношћу може тврдити да је припадала тој читаоници. У питању је Милићевићева књига (Београд, Српска књижевна задруга, 1909), а на њој је отиснут печат прве српске читаонице у Добоју. Захваљујући том печату, као споредном обиљежју, у Народној библиотеци Добој проведен је поступак заштите прописан одредбама Закона, извршена валоризација и категоризација, те је ова књига утврђена као покретно културно добро у категорији осталих добара.

 

Као остала покретна културна добра утврђене су и у Регистар покретних културних добара Народне библиотеке Добој уписане и јединице библиотечке грађе које творе посебне библиотечке цјелине, Библиотеку Данијела Конзанија и Библиотеку породице Рап.

 

Библиотечке јединице које припадају посебној библиотечкој цјелини Добојска школска спомен библиотека налазе се у статусу добара која уживају претходну заштиту.

 

Услови и начин коришћења посебних збирки

Све посебне збирке у оквиру Сектора завичајне збирке и заштите културних добара затвореног су типа и могу се кoристити искључиво у просторијама Библиотеке, а на располагању су свим корисницима услуга Народне библиотеке Добој, сваког радног дана од 7,00 до 15,00 часова, изузев за вријеме важења посебних мјера заштите у циљу спречавања ширења вируса короне.

 

Водитељ Збирке: Драган Мићић, библиотекар савјетник

Телефони: 053/241-114; 065/678-106

E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.