Историјат

Датум последње измене сриједа, 10 март 2021 11:28
Објављено четвртак, 05 јануар 2017 09:11
Градска библиотека у Добоју почела је са радом 9. маја 1946. године поводом Дана побједе, а одлуку о оснивању донио је Народни одбор општине Добој. У самом почетку, тадашњи књижни фонд није могао масовније да привуче читаоце у Библиотеку. Временом се њена активност развијала пратећи друштвени и економски развој општине, регије и шире. Рјешењем Републичког комитета за образовање, науку, културу и физичку културу Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, број UP-I-02-620-13 од 17. новембра 1988. године, проглашена је матичном библиотеком чије је подручје матичности обухватало сљедеће општине: Добој, Босански Брод, Дервента, Тешањ, Теслић, Маглај, Завидовићи, Жепче, Босански Шамац, Модрича и Оџак. Током ратних дешавања од 1992. до 1995. године, Библиотека није престајала са радом. Поред редовних активности, обновљена је и издавачка дјелатност (1993. године издат је универзитетски уџбеник „Економска политика“, а већ наредне године 21. број часописа „Значења“). Доношењем првог Закона о библиотечкој дјелатности Републике Српске, 31. децембра 1993. године, задржала је матичну функцију на подручју општина: Добој, Дервента, Брод, Модрича, Теслић, Шамац, Вукосавље и Петрово.

Одлуком Скупштине општине Добој од 2.11.1994. године, основана је Народна библиотека Добој, која послује као установа јавне службе на подручју општине Добој. Површина библиотеке је 850 м2.


Библиотека располаже довољним бројем стручних библиотечких радника различитих профила. Тренутно је запослено 19 радника (10 ВСС, један ВШС, седам ССС и један НК). Сви радници имају положен стручни испит у библиотечкој дјелатности и редовно присуствују и узимају активно учешће у раду стручних скупова, семинара и других манифестација едукативног карактера. У 2010. години су присуствовали су стручном скупу "Библиотеке будућности - перспективе и развој", који је одржан у Народној библиотеци „Филип Вишњић“ у Бијељини од 21. до 23. априла. Такође су протеклих година присуствовали и на другим скуповима, манифестацијама, те посјети сајмовима књига у Бањалуци и Београду. За изузетан допринос развоју библиотечке дјелатности у Републици Српској, библиотекар Народне библиотеке Добој Драган Мићић добио је повељу „Ђорђе Пејановић“ за 2009. годину, која се додјељује најбољем библиотекару Републике Српске.


Имплементацијом програма за аутоматизацију библиотечког пословања примјеном програма „Публико 2004“, чији је аутор Александар Бјеличић виши књижничар Народне библиотеке Добој, Библиотека је постала једина у Републици Српској и Босни и Херцеговини гдје је извршена аутоматизација пословања у правом смислу ријечи (од обраде библиотечке грађе у складу с међународним стандардима, уписа читалаца, издавања библиотечке грађе, израде и претраге електронског каталога библиотечке грађе, па до израде шеснаест статистичких прегледа и извјештаја о раду Библиотеке, њених организационих јединица и стручних библиотечких радника).
Библиотека посједује фонд од 85.346 монографских публикација. У извјештајном периоду, набављено је 3.661 јединица књижне грађе, од чега је 62 набављено куповином, 3.146 поклоном, а 453 путем обавезног примјерка. Средства за куповину обезбијеђена су у буџету Општине Добој. 


Комплетна библиотечка грађа набављена у 2020. години инвентарисана је и стручно обрађена на основу усвојених међународних стандарда, правилника, приручника и стручних упутстава, који омогућавају јединствену обраду библиотечке грађе и универзалну доступност публикација у земљи и иностранству, те правовремено прослијеђена у Информативно-позајмну службу. У библиотеци се ради аутоматизована обрада библиотечке грађе примјеном програма „Winisis“, апликација Библио чија је употреба прописана Правилником о јединственој обради библиотечке грађе (“Службени гласник Републике Српске”, број 70/02) и програма “Публико 2004”. На дан 31. 12. 2020. године база “Библио” садржи 9.838, а база “Публико 2004” 77.096 записа монографских публикација.


У извјештајном периоду уписано је 1.548 читалаца, и то 685 у Одјељењу за дјецу и 682 у Одјељењу за одрасле читаоце. Поред монографских публикација, чланови Библиотеке су имали на располагању Референсну збирку и грађу из Завичајне збирке (коју су могли користити само у просторијама Библиотеке), Службене гласнике Републике Српске, Босне и Херцеговине и Општине Добој, те шест наслова дневних новина (“Глас Српске”, “Независне новине”, “Фокус”, “Ослобођење”, “Вечерње новости” и “Политика”), два недјељних (“НИН” и “Политикин забавник”) и два петнаестодневних (“Видици“ и „Глас Жељезничара“).

Библиотека од 1982. године издаје часопис „Значења“, који информише јавност о привредним, научним, културним и другим садржајима исказаним у радовима аутора с подручја добојске регије, Републике Српске и шире. У извјештајном периоду изашла су из штампе два броја часописа (67 и 68), а у припреми је материјал за наредни број.


У циљу остваривања јединственог и стручног обављања библиотечке дјелатности и њеног унапређивања, обављани су матични послови прописани Законом о библиотечкој дјелатности и подзаконским актима (вођење регистра библиотека матичног подручја, пружање стручне помоћи библиотекама, надзор над стручним радом библиотека, старање о усавршавању кадрова за обављање библиотечке дјелатности, праћење, проучавање стања и услова рада, те предлагање одговарајућих мјера). Посебна пажња је посвећена усавршавању школских библиотекара. Организован је семинар под називом „Школске библиотеке на добојској регији-стање и могућности развоја“, коме је присуствовало 30 учесника.


У циљу промовисања књиге и културе читања, у Народној Библиотеци Добој је, у 2010. години, организовано пет изложби библиотечке грађе. Поводом 9. октобра, Дана библиотека Републике Српске, у Библиотеци је израђен промотивни плакат, који је садржао слоган Друштва библиотекара Републике Српске „Читај, постани број један“ и илустративну компоненту која је израђена у Библиотеци.

 

Међу многобројним наградама издвајају се: Признање Културно-просвјетне заједнице Босне и Херцеговине (1972.), Спомен плакета општине Добој (1974.), Признање Признање друштва библиотекара Босне и Херцеговине за успјешан рад (1976.) и Награда "Повеља Ђорђе Пејановић" за најбољу библиотеку Републике Српске у 2006. години.