ПОДСЈЕТНИК...На данашњи дан рођен је Михаило Петровић Алас (1868-1943)

Датум последње измене сриједа, 06 мај 2020 06:35
Објављено сриједа, 06 мај 2020 06:24

Mika AlasПОДСЈЕТНИК...На данашњи дан рођен је Михаило Петровић Алас (1868-1943), „математичар, професор Универзитета у Београду, писац и оснивач београдске математичке школе. Рођен у Београду, докторирао је на Сорбони и радио као професор математике на Београдском универзитету. Написао је преко 400 научних радова, дајући значајан допринос развоју математичке анализе, теорији диференцијалних једначина и теорији функција, а родоначелник је теорије математичких спектара и математичке феноменологије.

Аутор је више значајних дела: 'Квалитативна интеграција диференцијалних једначина', 'Елементи математичке феноменологије', 'Феноменолошко пресликавање', 'Предавања о математичким спектрима'; путописи: 'Кроз поларну област', 'У царству гусара', 'Са океанским рибарима', 'По забаченим острвима' и 'Роман једне јегуље' (роман).“ („Енциклопедија Британика : сажето издање : П-Р“, Београд, 2005, стр. 9).

            Тешко је рећи ко је уствари био Мика Алас. Био је у правом смислу ријечи ренесансни тип, можда један од посљедњих. Његова свестраност и успјешност у многим областима тешко се може поновити. Рођени Београђанин, који је живио на Косанчићевом венцу, одакле се, према мишљењу многих, пружа најљепши поглед на ушће Саве у Дунав. Највећи српски математичар, члан многих европских академија, наука, успјешан проналазач, астроном, криптограф, резервни потпуковник Војске Краљевине Југославије, свјетски путник и истраживач поларних области, пасионирани љубитељ риболова и професионални рибарски мајстор, обожавалац музике; свирач на виолини и чест гост аласких кафана на обалама београдских ријека...

            Mika AlasПоводом обиљежавања 140. годишњице рођења и 65. годишњице смрти доктора математичких наука Михаила Петровића, 2008. године, у Народној библиотеци Добој приређена је изложба библиотечке грађе под називом „Непоновљива свестраност Мике Аласа“. Фотографија са те изложбе послужила је као илустрација за овај текст, а у функцији илустрације је и предњи корични лист Петровићевог „Романа јегуље“ (СКЗ, Београд, 1952).

            Емисија о Михаилу Петровићу - Мики Аласу из серијала „Историја науке – ТВ Лексикон“ доступна је на званичном јутјуб-каналу РТС-а (Образовно-научни програм): https://www.youtube.com/watch?v=yo5mHVlYpxM.

            Шестог маја 1941. године, Ивица Осим, „рођен је у сарајевском насељу Храсно у близини данашњег стадиона 'Грбавица'. У раном дјетињству дјечаци су зазирали од његове висине и слабашности, па му нису прорицали никакве фудбалске могућности, а Ивица Осим свеједно је шутирао крпењачу веома упорно. Тежак му је био животни и спортски пут у дјетињству и младом добу. Болест оца, па његова болест, неимаштина, лијечење, али – одликаш у школи. Ослобођен је полагања гимназијске матуре. И у фудбалу је успио захваљујући упорности. Кад је стигао у 'Жељине' јуниоре, многи тренери су вртјели главом, у њега је, међутим вјеровао тренер Абрамовић. Дуго се пробијао у први тим и онда је дошла та фамозна прва утакмица – деби против осјечког 'Пролетера' у Купу 1959. године. Задовољио је, али опет је продужена неизвјесност, клупа за резервне играче, па трибине... Живот, играчка и тренерска каријера Ивице Осима, све прича до приче. О његовом играчком шарму понајбоље је вјероватно написао знаменити француски новинар Ешкенази, који га је назвао 'Мистер милиметар'. Још је рекао за њега да је то фудбалер који 'на простору марамице може да предрибла тројицу противника'. О тренерским способностима Ивице Осима ће се још чути.“ („Фудбалски клуб 'Жељезничар' : 1921 – 1981“, аутори прилога: Адил Хајрић, Сеад Демировић, Милан Ждрале, Сарајево, 1981, стр. 332).

            У претходно поменутој „Жељиној“ монографији, чија предња страна заштитног омота илуструје данашњи подсјетник, на стр. 255-256. забиљежени су и сљедећи редови:

           Videoton„'Лед' дужег стажа у репрезентацији први је са Грбавице пробио дугоноги Ивица Осим. Готово кошаркашке висине, плавокоси 'Штраус' математички је, али и изузетно надахнуто, загосподарио домаћим стадионима. Публици и стручњацима допадао се његов префињени стил којим је достизао максимум честим и ефикасним погоцима. Осим је дебитовао у 'А' репрезентацији на Олимпијским играма у Јапану на утакмици против Марока (3 : 1), октобра 1964. године у Токију. На овим олимпијским играма, наша репрезентација је одиграла још четири утакмице: с Мађарском (5 : 6), ДР Њемачком (0 : 1), Јапаном (6 : 1) и Румунијом (0 : 3) и на свим овим утакмицама играо је и Осим, постигавши по два гола против Мађарске и Јапана. Пред домаћом публиком Осим је одиграо прву утакмицу у Београду, априла 1965. године, против Француске (1 : 0) играјући у нападу са Лукарићем, Замбатом, Галићем и  Скобларом. Па и овакав играч морао је затим да чека двије и по године до нове шансе, која му је пружена са СР Њемачком (1 : 3), октобра 1967. године у Хамбургу. Иако смо поражени, тадашњи селектор Рајко Митић схватио је да наша репрезентација коју он води не може без Ивице Осима. Слиједи његов најуспјешнији период, против Холандије (2 : 1) 1. новембра 1967. године у Ротердаму, био је стријелац. Албанцима је након 11 дана у Београду (4 : 0) дао два гола. Затим долази његова одлична игра у Марсеју против Француске (1 : 1). Потом висока побједа у реваншу над Французима (5 : 1) у Београду и пут у Италију на завршне борбе Купа европских нација. На жалост Осим је застао у Фиренци. На самом почетку меча против Енглеске тешко је повријеђен и сузних очију пратио је како његових десет другова успијевају да постигну једну од највећих историјских побједа југословенског фудбала (1 : 0)...“

            Сви који су били на стадиону „Грбавица“, 24. априла 1985. године, никада неће заборавити Осимов израз лица након „Видеотоновог“ гола у 88. минуту утакмице. Стога и улазница са тог меча прати овај текст.

            Осимове фудбалске мајсторије могу се погледати на јутјуб-каналу (Football Seventies): https://www.youtube.com/watch?v=wTc5DFlodVk.

            Данас је Ђурђевдан.