Народна библиотека Добој

  • Почетна
  • Контакт
  • Питајте библиотекара
  • Мапа сајта
  • Јавне набавке
  • Електронски каталог
  • Почетна
  • О нама
    • О библиотеци
    • Историјат
  • Активности
    • Промоције
    • Књижевне вечери
    • Радионице
    • Посјете
    • Изложбе
    • Час у библиотеци
    • Причо представа
    • Упис првачића
    • Остало
    • Читање наглас
    • Дјечија недјеља
    • Семинар
  • Одјељења
    • Одјељење за одрасле читаоце
    • Одјељење за дјецу
    • Матична служба
    • Служба за обраду књижне грађе
    • Читаоница за периодику
    • Одјељење за програме из културе
  • Услуге
    • Позајмљивање књига
    • Читаоница
  • Новости
  • Завичајна збирка
    • Основни подаци
    • Дигитализација
  • Издавачка дјелатност
    • Часопис Значења
    • Значења 73
    • Публикације
  • Фото
Народна библиотека ДобојЕлектронски каталог Претраживање електронског каталога (Cobiss) Народне библиотеке Добој.
Народна библиотека ДобојНОВО! Ускоро на нашем сајту! Дигитална збирка Народне библиотеке Добој. 
Народна библиотека ДобојПратите дешавања у библиотеци на нашој званичној  Facebook страници. Постаните наш пријатељ!
Радно вријемеВидео садржај и актуелности можете погледати на званичном Youtube каналу.
  • Позивамо вас на отварање изложбе под називом „Стрипови и илустрације Борислава Маљеновића“, коју је приредио Драган Мићић, библиотекар савјетник Народне библиотеке Добој. Read More
  • Како се то од читања расте, како настаје илустрована књига, а како филм? Да ли дјеца проводе више времена играјући игрице или читајући књиге? О овим и сличним питањима награђивана књижевница за дјецу Јасминка Петровић јуче је у нашој Библиотеци разговарала путем онлајн сусрета са дјецом основношколског узраста, а чији… Read More
  • Данас смо се дружили (а то код нас увијек значи да смо читали, разговарали, учили и смијали се) са дјецом 1-5. разреда из Костајнице и Грапске.Читали смо причу "Крилата деца", Срђана Драгојевића, у којој се налази много идеја које могу бити корисне за дјецу која желе да учествују у нашем… Read More
  • Поводом 2. априла, Међународног дана књижевности за дјецу Тема: ДА ИМАМ КРИЛА Напиши пјесму/кратку причу или нацртај/насликај како би изгледао твој дан када би имала/о крила! На полеђини цртежа/слике или испод пјесме/приче напиши име, презиме, разред ,школу и број телефона и све донеси у Народну библиотеку Добој на дјечје одјељење… Read More
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Десет најчитанијих наслова: новембар 2021

         

ПОЗИВ АУТОРИМА ЗА САРАДЊУ

ObavještenjeЧасопис Значења

Позивамо све заинтересоване ауторе и сараднике, да нам доставе своје радове за нови број часописа „Значења“! Радове можете слати путем мејла на адресу редакције Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.  или поштом на адресу Народна библиотека Добој, Видовданска 1, 74000 Добој, са назнаком „За Значења”!

Позив је отворен до 30. априла 2022. године!

Преузмите Значења број 73 у пдф формату. 

Реконструкција библиотеке

Rekonstrukcija biblioteke

ПОДСЈЕТНИК...Земунски типограф Игњат Сопрон, на данашњи дан 7. априла 1866. године, покренуо је у Сарајеву прву штампарију у Босни и Херцеговини.

Bos-vjesnikЗемунски типограф Игњат Сопрон, на данашњи дан 7. априла 1866. године, покренуо је у Сарајеву прву штампарију у Босни и Херцеговини.

„Турски уставни закон је прописивао да сваки вилајет мора имати штампарију и службени лист. На позив Осман-паше Топала долази земунски штампар Игњат Сопрон у Сарајево и отвара тзв. Сопронову печатњу, која је убрзо прешла у државне руке и названа је Вилајетска печатња, а нешто касније Вилајетска штампарија. Игњат Сопрон је 7. IV 1866. уредио и издао први број 'Босанског вјестника'. Лист је штампан Вуковим правописом, ћирилицом и излазио је јаданпут недељно. Касније га је уређивао Милош Мандић. Ни овај лист није био дугог вијека. Излазио је до 24. IX 1866. Сачувано је 25 бројева и два ванредна издања на пола странице. Убрзо послије покретања 'Босанског вјестника' вилајетска влада је у овој штампарији почела издавати 'Босну' (1866-78), 'лист за вилајетске послове, вијести и јавне користи'. 'Босна' је штампана на осам страна: четири унутрашње аребицом и на турском језику, а четири спољашње српскохрватски, ћирилицом и Вуковим правописом. Први уредник био је Мустафа Рефет Имамовић а лист је излазио до аустроугарске окупације, укупно 636 бројева; посљедњи, ванредни број извјештава народ о ситуацији и рјешењу народне владе да се народ одупре окупацији. Од 1868. излази у Сарајеву 'Сарајевски цвјетник – Ђулшени Сарај', двојезично и једанпут недељно. Одржао се до пол. 1872. као режимски лист; уредник и писац већине текстова био је Мехмед Шаћир Куртћехајић. Када је Херцеговина издвојена у посебан вилајет 1876. у Мостару је 19. II покренут званичан лист херцеговачког вилајета 'Неретва'. Био је такођер двојезичан и одржао се само годину дана, колико и вилајет. До 1878. у БиХ је штампано укупно 5 листова. Публицистички рад у њима био је у служби турске управе. („Социјалистичка Република Босна и Херцеговина : сепарат из II издања 'Енциклопедије Југославије''', ЈЛЗ, Загреб 1983, стр. 241).“

Након реализоване изложбе о Сопроновој печатњи, др Биљана Бабић, редовни професор Филолошког факултета у Бањалуци и др Јелена Јањић, библиограф савјетник у Библиографско-археографском одјељењу Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Бањалука, написале су и, 2016. године, обнародовале студију под насловом „Сопронова печатња“.

Претходно, у београдској националној ревији „Српска“ (бр. 10-11, 2015), Јелена Јањић је под насловом „Књига освијетлила тамни вилајет“, објавила прилог о првој штампарији у Босни и Херцеговини. Ова ревија у пуном тексту може се „прелистати“ на интернет-адреси:   http://issuu.com/sasa011/docs/srpska_-_broj_10-11_-_srpski_-_nisk. Чланак Јелене Јањић налази се на стр. 66-69.

DucicНа данашњи дан 1943. године умро је Јован Дучић, „један од најзначајнијих песника српске модерне, есејист и дипломата. Рођен је у Требињу [1871], а након смрти у Америци где је живео током Другог светског рата, његово тело је неколико деценија касније (2001) пренето и сахрањено у родном граду. Дучићево песничко дело у коме се укрштају парнасовски и симболистички елементи, настало је у време модерне, почетком XX века и доцније, налази се у темељу модерне националне књижевности. Мајстор форме и стиха, у чијем развоју је имао једну од најзначајнијих улога, Дучић је лиризмом и музиком стихова постао узор многим песницима током читавог XX века. Осим песама 'Песме' (1901), 'Лирика' (1943) и песама у прози 'Плаве легенде', Дучић је с успехом писао есејистику, путописе и филозофско-медитативну прозу: 'Благо цара Радована', 'Градови и химере', 'Јутра са Леутара''.“ („Енциклопедија Британика : сажето издање, В-Ђ“, Београд, 2005, стр. 200).

О двогодишњој паузи у Дучићевој дипломатској каријери (1927-1929), Радован Поповић у тексту „Први поклисар Јован Дучић“, објављеном у књизи „Жудња за фраком“ („Народна књига“, Београд, 1988), на стр. 65-66, пише: „Песник живи у Београду – станује у хотелу 'Бристол' у Карађорђевој улици. Са пријатељима је најчешће код 'Коларца', у 'Руској лири', 'Москви' или код 'Руског цара'. Непосредан у разговору с људима, међу писцима се није, како је забележио његов пријатељ Милан Кашанин, држао као славан песник, ни као краљев посланик; једноставно се одевао, и скромно јео и мало пио, ретко је пушио.“

Дучићева „Песма жени“, у интерпретацији Лазара Ристовског, може се послушати на јутјуб-локацији: https://www.youtube.com/watch?v=doH75zrzIV0.

Овај подсјетник илустрован је факсимилима насловне стране првог броја „Босанског вјестника“ (1866) и предњег коричног листа „Блага цара Радована“ Јована Дучића из 1932. године.

Такође на данашњи дан, умрли су шпански сликар Ел Греко (1614) и Хенри Форд (1947), амерички „краљ аутомобила“.

Влада Републике Српске

Веб: vladars.net
Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 339 102

Министарство просвјете и културе

Веб: vladars.net
Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 338 461

НУБ Републике Српске

Веб: nub.rs
Јеврејска 30
78000 Бања Лука

Тел: +387 51 215 866

Градска управа ДОБОЈ

Веб: doboj.gov.ba
Хиландарска 1
74000 Добој

Тел: +387 53 224 130

  • Почетна
  • Контакт
  • Питајте библиотекара
  • Мапа сајта
  • Јавне набавке
  • Електронски каталог

Bibliooteka doboj Facebook logo