ПОДСЈЕТНИК...Приповијетка америчког књижевника Едгара Алана Поа (1809-1849) „Убиства у улици Морг“, која слови за праузор детективске приче, први пут је објављена на данашњи дан 20. априла 1841. године

Детаљи: Датум последње измене понедељак, 20 април 2020 05:57; Објављено понедељак, 20 април 2020 05:44

ПОДСЈЕТНИК...Приповијетка америчког књижевника Едгара Алана Поа (1809-1849) „Убиства у улици Морг“, која слови за праузор детективске приче, први пут је објављена на данашњи дан 20. априла 1841. године у филаделфијским новинама „Graham’s Magazine“.

„Његова лирика зна само за осећање дубоке сете и туге, а одликује се звучношћу и музикалношћу каткад чудесно ономатопејских стихова. Творац је кратке приповетке ужаса ('Црна мачка'), из које је настала модерна криминалистичка и детективска прича. Утицао је на француске симболисте и енглеске песнике Росетија, Свинберна и Р. Л. Стивенсона. Дела: поезија 'Гавран', 'Анабел Ли', 'Победник црв', 'Звона', 'Песме'; проза 'Приче тајанства и маште', 'Авантуре Гордона Пима', 'Филозофија композиције' и др.“ („Мала енциклопедија Просвета“, Том 3, Београд, 1986, стр. 1).

Добојски књигољубац Данијел Конзани у својој богатој и разноврсној библиотеци имао је и књигу Едгара Алана Поа, чија насловна страна илуструје данашњи подсјетник. У питању је „Књига тајанства и маште : избор из Едгара Алана Поа“, коју је с енглеског превео Светислав Стефановић, а предговор написао Станислав Винавер. Ово издање београдске Свесловенске књижарнице објављено је 1922. године. На маргинама књиге Конзани је записао: „Добио 25.5.1929. Прочитано мрачно 10.9.1929. Прочитано врло тешко 18.9.1952.“ Ова књига сада је у власништву Стелине Касер, Конзанијеве унуке.

Радио драма „Убиства у улици Морг“ може се послушати на јутјуб-каналу ARTV: https://www.youtube.com/watch?v=I-7wVcgKCY0. На званичном јутјуб-каналу ПГП РТС: https://www.youtube.com/watch?v=fKuPMKKzQT4, у казивању Радета Шербеџије, доступна је Поова пјесма „Анабел Ли“, а анимација и пјесма „Eleanor Rigby“ од „Битлса“, за коју многи тврде да је инспирисана и дјелима Едгара Алана Поа, могу се погледати и чути на јутјуб-адреси Subafilms.Ltd: https://www.youtube.com/watch?v=HuS5NuXRb5Y.

Прије дванаест година, баш у априлу 2008. у Народној библиотеци Добој организована је изложба библиотечке грађе под називом „Кримићи које смо вољели“, посвећена криминалистичком жанру у литератури, филму и стрипу. Детаљи са изложбе могу се видјети на фотографијама у прилогу, а у пратећој афиши приређивач изложбе је записао: „Упркос жестоком противљењу пуританаца и малограђанских душебрижника, а на радост многобројних поклоника, криминалистички жанр још увијек је присутан у нашим животима. Његовим зачетником сматра се амерички писац Едгар Алан По, док је истински утемељитељ ове врсте, енглески књижевник сер Артур Конан Дојл, у лику Шерлока Холмса створио прототип приватног детектива који луцидном комбинаториком разоткрива и најмрачније злочине. Госпођу Агату Кристи књижевна критика прогласила је 'мајстором жанра', а одушевљени љубитељи авантура Херкула Поароа и госпођице Џејн Марпл учинили једним од најчитанијих аутора у историји свјетске књижевности. Насупрот детективима који свој приступ истрази заснивају на размишљању условљеном функционисањем властитих можданих вијуга, представници америчке тврде школе Дешајел Хемет, Рејмонд Чендлер, Мики Спилејн и Рос Мекдоналд изградили су тип детектива-циника склоног пороцима, али са изграђеним сопственим системом вриједности заснованом на специфичном осјећању за правду. Поред детективског, временом се у оквиру крими-жанра успоставило неколико поджанрова, као што су: шпијунски (Џон Ле Каре, Јан Флеминг, Роберт Ладлам), акцијски (Ден Хартман), гангстерски (Марио Пузо), правнички (Џон Гришам), форензички (Патриша Корнвел) и филозофски (Умберто Еко).

Аутор првог SF-романа и зачетник жанровске књижевности код Срба, Лазар Комарчић, написао је и први српски кримић. На просторима бивше Југославије типични представници жанра били су загребачки књижевници др Павао Павличић и Горан Трибусон. Генерација данашњих педесетогодишњака, којој поносно припадам, одрастала је уз тривијалну књижевност опредмећену на јефтиној хартији у брошираном повезу крими-едиција 'Рото-библиотека X-100', новосадског 'Дневника' и „Траг', загребачког 'Вјесника'. Вјечито незадовољни дивили смо се Луну-краљу поноћи, упорном борцу за правду, чији је највјернији сљедбеник био мој покојни друг Мањо Кнежевић. Пишући афирмативно о кримићима на страницама тадашње омладинске штампе, Богдан Тирнанић и Игор Мандић увјерили су нас да нисмо на странпутици и помогли нам да читање прихватимо као начин живота.“

Двадесетог априла рођен је хрватски проналазач Славен Пенкала. У књизи „Пенкала лети“ („Глобус“, Загреб, 1987), чији заштитни омот илуструје овај подсјетник, њен аутор Борис Пухловски, на стр. 17. за будуће енциклопедије и лексиконе даје потпуну одредницу о овом иноватору: „Пенкала, Славољуб Едуард, (Липтовски св. Микулаш, 20. IV 1871 – Загреб, 5. II 1922), инжењер кемије, изумитељ прве механичке оловке, пенкале, налив-пера (1906), конструктор првога двосједног авиона у Хрватској (1909). Тим је авионом осим њега у Чрномерцу летио и први хрватски дипломирани пилот Драгутин Новак (1910). Пенкала је изумитељ првог термофора, термос-боце, детерџента, ротационе четкице за зубе, држача (книпса) пенкале и налив-пера, којим се затакну за џеп, кочница за вагоне, састава трачница, анодних батерија, препарата ксилолита против паразита у жељезничким праговима, уређаја за мјерење протока текућина, манометра, динамометра, пластичне масе ебонита за лијевање грамофонских плоча, специјалних микрофона, прислушних справа и десетака кемијских препарата и механичких уређаја. Патентирао је око 80 изума. Дао је прорачуне и нацрте турбинских кола и пропелера за покретање хеликоптера. Проучавајући опструјавање аеропрофила зрачним млазом помоћу компресора, пронашао је нови извор силе узгона, а 1908. године направио је нацрте прве лебдјелице (hovercrafta). Диломирао је кемију у Дрездену 1898. године. Био је бански виши надзорник мјера. Његова аматерска радионица авиона била је у вежи куће у којој је становао, на Тргу краља Томислава бр. 17. у Загребу (тада Трг Фрање Јосипа), а касније (1910) саградио је први хангар у Чрномерцу, на тадашњем војном вјежбалишту, и тиме отворио прво узлетиште у Хрватској. Умро је у Загребу, од упале плућа, у напону стварања, у 51. години живота.“

На данашњи дана 1974. у Бањалуци је отворена спортска дворана „Борик“, а током бомбардовања СРЈ, 1999. руски патријарх Алексеј II и патријарх српски Павле служили су литургију у Храму Светог Саве у Београду, пред десетинама хиљада вјерника окупљених у и око Храма. Рођен је народни херој Веселин Маслеша (1906), а умрли су: револуционар и дисидент Милован Ђилас (1995), мексички књижевник Октавио Паз (1998) и њемачки глумац Петер Карстен (2015), који је играо у бројним југословенским партизанским филмовима.